Li Vulf (1905-1991) je jedan od najznacajnijih musicara dvadesetog veka. Bio je to znatizeljan i neustrasiv covek ogromne energije. U svom dugom zivotu ispunio je skoro sve snove koje jedan musicar moze da ima: ispitivao je neistrazene krajeve i nepoznate reke, lovio na najekskluzivnijim vodama na zemljinoj kugli, spadao medu ljude koji su na musice uhvatili najvise lososa u istoriji. Nema smisla nabrajati dalje, jer Vulf je bio prvi u mnogo cemu. Na ovaj ili onaj nacin njegov uticaj stigao je do svakoga od nas, ne samo musicara vec i svih ostalih ribolovaca. Pitate se, mozda, kako je to moguce? Odgovor je vrlo jednostavan - Li Vulf je izmislio ribarski prsluk u danasnjem obliku. Verovatno iz prakticnih razloga, takve prsluke sve vise nose i ljudi koji se ne bave ribolovom.

Do nas su prsluci stigli relativno skoro. Oni su, medutim, izmisljeni jos tridesetih godina, godinama su smatrani opremom "samo za musicare", ali su vremenom svi shvatili koliko je to koristan deo garderobe. Druga stvar po kojoj ce Li Vulf biti zapamcen je njegova borba za zastitu reka i riba u njima. On je prvi zapoceo sa promovisanjem pokreta "uhvati i pusti" (catch and release, skraceno C&R), koji je postigao ogroman uspeh na mnogim vodama u svetu. Sve je zapocelo kada je Vulf objavio danas cuvenu parolu da "su ribe previse dragocene da bi bile upecane samo jednom". Ovaj pokret je zapoceo u SAD, gde su neke izvanredne pastrmske reke u periodu odmah posle Drugog svetskog rata bile opustosene, sto sportskim ribolovom a sto krivolovom. Doslo se do toga da je na njima ulov postao mali ili nikakav, a broj ribolovaca se uvecavao velikom brzinom. U narednim godinama C&R se pokazao kao pravo resenje, tako da se danas na vecini vrhunskih voda sirom sveta podrazumeva da se sve ribe moraju neozledene vratiti u vodu. Od nedavno C&R se i kod nas praktikuje na nekim rekama (Gradac, Grza).

Prvi rezultati su vrlo ohrabrujuci i smatramo da bi veci broj nasih salmonidnih reka valjalo zasititi na taj nacin, kao sto je vec ucinjeno na mnogim jezerima za lov sarana. Grey Wulff Ipak, ono po cemu ce se musicari najcesce secati Li Vulfa je serija musica koje po njemu nose ime. On nije zeleo da se te musice zovu tako, ali je njegov prijatelj Dan Bejli insistirao na tome. Bejli je kao profesionalni vezac musica i vlasnik poznate prodavnice ribarske opreme odmah video da se radi o musicama kakve ranije nisu postojale, ali i da ce se one sigurno bolje prodavati kada budu nosile Vulfovo ime. Ove musice nastale su 1929. godine i prvo su se pojavile Grey Wulff (siva) i White Wulff (bela). Originalno, one su nastale kao imitacija jedne vrste jednodnevki (iz familije Isonychia); siva kao imitacija subimago, a bela imago faze. Njihove komponente su sledece:

Grey Wulff

Udica: za plivajuce musice, velicine od 20 do 2

Rep: dlaka iz repa jelena (bucktail) smede boje

Telo: sivi dabing od dlake sa tela kunica

Krila: dlaka iz repa jelena (bucktail) smede boje, krila stoje uspravno i razdvojena su

Nozice: gusto i bogato namotano sivo plavo (blue dun) pero sa vrata petla.

White Wulff

Udica: za plivajuce musice, velicine od 20 do 2

Rep: dlaka iz repa jelena (bucktail) bele boje

Telo: beli dabing od dlake sa tela kunica

Krila: dlaka iz repa jelena (bucktail) bele boje, krila stoje uspravno i razdvojena su

Nozice: gusto i bogato namotano pero sa vrata petla bele boje sa crnom prugom u sredini (badger).

Ono sto je bilo novo kod tih musica je izrada krila i repa od dlake na plivajucim musicama. Danas to nije nista cudno, ali u to vreme bilo je revolucionarno. Time je postignuta bolja plovnost i trajnost musice. Pored toga, znacajno je i to da su ovakve musice postale upadljivije, kako za ribe tako i za ribolovca. Zbog tih osobina Wulff musice se do danas smatraju odlicnim za lov na brzacima, ne samo kada se roje jednodnevke, vec kao imitacije "sirokog spektra". Neki ribolovci su stekli toliko poverenje da druge plivajuce musice ne koriste. Njihov "kum", danas pokojni Dan Bejli, smatrao da pored Wulff musica druge nisu potrebne za lov na povrsini. Vulf i Bejli su u toku dve godine, 1929 i 1930, osmislili celu seriju Wulff musica.

Za razliku od drugih slicnih serija, koje su ponekad nastajale decenijama, ova je nastala za kratko vreme i do danas se koristi u neizmenjenom obliku. Ostale verzije koje su tada nastale su: 1. Grizzly Wulff, sa repom i krilima od braon dlake jelena, telom svetlo zute boje i nozicama od petlovog pera grizli boje.2. Black Wulff, sa repom i krilima od crne dlake jelena (ili losa), telom crne boje i nozicama od petlovog pera tamno ride boje sa crnom prugom u sredini (furnace)4. Brown Wulff, sa repom i krilima od braon dlake jelena, telom braon boje i nozicama od petlovog pera braon (tamno ride) boje.5. Blonde Wulff, sa repom i krilima od dlake elka, telom svetlo zuto-smede boje (ginger, boja gline) i nozicama od petlovog pera svetlo zuto-smede boje.6. Royal Wulff, sa repom i krilima od braon dlake i krilima od bele dlake jelena, telom Kraljevskog Kocijasa (dva dela sa namotajima paunovog pera i crveni pojas izmedu njih) i nozicama od petlovog pera ride crvene boje.Ove musice postale su siroko popularne posto ih je Ray Bergman opisao u klasicnoj knjizi "Trout" (1938). Vulfov prijatelj Bergman je u to vreme bio veliki autoritet, a posto su musice zaista bile izuzetno lovne i trajne, nista nije moglo da zaustavi njihovo sirenje...