|
|
|
Zečje uvo |
|
|
|
Autor Administrator
|
|
Monday, 15 October 2007 |
 Jedna od najpouzdanijih mušica za lov pastrmke na svakoj reci je Zečje uvo (Hare’s Ear). Postoji mnogo verzija ove mušice, kojima je zajedničko da im je materijal za telo dabing sa zečjeg uva. Istina, pod „uvom" se obično podrazumeva malo širi pojas na glavi, odnosno licu, evropskog zeca. Taj materijal, kome mnogi pripisuju magična svojstva, vrlo je dostupan. Nema prodavnice veštačkih mušica u svetu koja ne nudi bar nekoliko modela Zečjeg uva.
Iako se radi o staroj mušici, najverovatnije engleskog porekla, o njoj je zapisano vrlo malo. Činjenica je da se, kao izuzetno lovna, pominje od glavnih aktera „mušičarske revolucije" sa kraja 19. veka: F.M. Halford-a (oca suve mušice) i G.E.M. Skues-a (oca nimfe). Ali, oni nisu izmislili ni suvu ni vlažnu verziju Zečjeg uva, već su je „nasledili" od starijih autora, koji su knjige objavljivaili sredinom 19. veka. Oni su je, verovatno, preuzeli od ranijih ribara koji su, čini se, više voleli da pecaju nego da pišu knjige. Tako je priča o nastanku ove dragocene mušice ostala nezabeležena. Međutim, nema autora koji je pisao o mušicama iz familije Zečjeg uva da se nije izražavao pohvalno o njima. Teško da postoji autor u poslednjih 150 godina koji ih nije pomenuo. Treba reći da su one sasvim zasluženo došle do te pozicije.
Najstarija verzija Zečjeg uva je bila krilata vlažna mušica, vezana na udicama od 16 do 12, sa repom od par dužih dlačica sa maske zeca. Telo mušice, po kome je i dobila ime, je od dabinga sa maske zeca (iz šire oblasti oko ušiju), a krila od isečaka sa pera čvorka ili divlje patke. Karakteristično je da se na toj mušici ne vezuju nožice od vratnog pera kokoške ili petla, već bi se umesto toga iglom oslobodilo nekoliko dlačica iz dabinga. Vrlo brzo ova verzija je dobila svoju najpoznatiju varijantu. Primećeno je da, kada se na opisanoj mušici vežu još i rebra od zlatne lamete, postaje još lovnija. Tako je rođeno Zlatom porebrano zečje uvo (Gold Ribbed Hare’s Ear). Ono se do danas smatra jednom od najboljih mušica opšte namene, ali i imitacijom više vrsta manjih jednodnevki, koje su značajna hrana pastrmke tokom većeg dela sezone. Istina, danas je ova verzija manje popularna, jer se pojavilo puno i „modernijih" mušica, međutim oni koji je koriste znaju da se njena lovnost nije smanjila.
Sledeća verzija je bila plivajuća verzija. Interesantno je napomenuti da je ta plivajuća verzija takođe bila vezana bez namotaja petlovog pera koji su (do danas) u to vreme isključivo, a kod dobrog dela i danas, ostali obavezan deo svake mušice koja treba da se zadrži na površini. To bi bila prva pojava mušica koje imitiraju preobražaj insekata, kakve se danas nazivaju emerdžeri. Smatra se, takođe, da je ta mušica bila inspiracija za, danas opšte prihvaćene ali svojevremeno revolucionarne - No-hackle flies (plivajuće mušice bez petlovog pera).
Očigledno, Zečje uvo nije samo dobro služilo da mnogim generacijama mušičara napuni ribarske korpice, nego je i pomoglo da nastanu mnoge nove lovne mušice. Svakako, kasnije su se javile i verzije Uva kod kojih je korišćeno petlovo pero, kako krilate verzije tako i beskrilne. Obično je korišćeno pero plavo sive boje (blue dun), ali je bilo i drugih varijanti. Ne treba posebno napominjati da su sve bile vrlo lovne...
|
|
|
