Medju ribljim parazitima su i vrste pantljicara koje u potpunosti ispunjavaju telesne supljine belih riba. Na njima se ne mogu razaznati clanci i podsecaju na ravnu traku, za razliku od tipicne clankovite pantljicare. Za ribolovce, profesionalce i amatere, zanimljive su dve vrste: Ligula intestinalis, koja se najcesce nastanjuje u utrobi deverike, karasa ili sarana i Diagramma interrupta, koja napada mnoge vrste belih riba.
Glava parazita nije posebno izrazena, a dve sisaljke su jedva primetne. U organizmu ribe mogu da dostignu duzinu 20-40 i sirinu 0,5-1,5 centimetara, sto zavisi od velicine ribe. U telu krupnijih riba parazit moze da dostigne i 75 centimetara, a zabelezeni su i duzi primerci. Jedan sportski ribolovac je u saranu kapitalcu nasao pantljicaru dugacku cak 110 cm. Maksimalnu duzinu dostizu neposredno pred polnu zrelost, koja nastupa tek po dospecu parazita u creva drugog domacina (ptice), pod uticajem njegove telesne tempe-rature.
Ribe gube na tezini
    Odrasle, polno zrele jedinke zive samo nekoliko dana. Iz jaja, koja u vodu dospevaju preko pticjeg izmeta, legu se larve kojima se hrane racici, a njima dalje bele ribe. I tako u krug, u lancu ishrane. Dospevsi u telo ribe, parazit probija zid creva i u telesnim supljinama nastavlja razvoj. Najcesci prenosioci obe vrste parazita su galebovi, patke, gnjurci i druge plovuse koje se hrane ribom.
Na zarazenim ribama nema spoljasnjih ostecenja, a negativan uticaj parazita se manifestuje gubitkom tezine i uticanjem na rast. Uz to, dolazi do upala i naprsnuca unutrasnjih organa, do trajnih ostecenja polnih zljezda, zbog ce-ga ribe gube sposobnost razmnozavanja. Bolesne ribe cesto se mogu videti na povrsini vode plivaju izvrnute na bok i ostavljajuci utisak krajnje iscrpljenosti. Stomak im je naduven, sto neiskusne ribolovce moze da navede na zakljucak da su ulovili izuzetno dobro uhranjenu ribu.
Borba protiv zagadivanja prirodnih voda ovim parazitima jed-nostavno nije moguca.
Kontrolisanje brojnosti ptica i populacije belih riba predstavljalo bi znatan pomak ka ocuvanju neophodnog minimuma bioloske ravnoteze. Pozeljno bi bilo da se ne dozvoli nekontrolisani rast populacije sitnih deverika, koje pred-stavljaju znacajnu kariku u razvitku ovih parazita. U tom cilju mogu se preduzimati razlicite mere, medju kojima je kontrola ribolova, izlovljavanja mrezama, unosenja riba grabljivica u vode i druge, u osnovi privredne mere. Izlovljene bolesne ribe se ne smeju vracati u vodu, cak ni kada su ispod mere, a najbolje je da se na pogodnom mestu uniste - zakopaju u zemlju. Bitno je napomenuti da ovi paraziti za coveka nisu opasni.

Bolest crnih fleka
Ovo oboljenje riba nazvano je po karakteristicnim simptomima, po crnim flekama na telu. One imaju manje-vise pravilan oblik trapeza i mogu biti na raznim delovima tela - na sluzokozi usta, perajima, skrgama, rede i na roznjaci ociju. Uzrocnici oboljenja su metilji, koji u razvoju prolaze kroz vise faza, uvek u telu drugog domacina - kicmenjaka i mekusaca. Poslednja faza se, po pravilu, vezuje za caplju. Jajasca metilja dospevaju u vodu preko pticjeg izmeta i razvijaju se u telu mekusaca, koji se njima hrane, u ovom slucaju to je jedna vrsta puza. Sledi razvoj repatih larvi, koje napustaju domacina - puza, dospevaju u vodu i razvoj se dalje vezuje za ribe. Tu prelaze u sledecu fazu razvoja, u kojoj se na telu riba javljaju tipicna bubuljicasta, crna ispupcenja.
Velicina ovih crnih fleka je 1-4 mm, a onih okruglastih 0,6-0,9 mm u precniku. Spoljasnji, crni deo ciste zapravo predstavlja odbrambenu reakciju ribe - domacina. Svaki ribar ili sportski ribolovac lako ce prepoznati ove simptome, koji se mogu pojaviti na vise od 50 vrsta riba. Ipak, cini se da su ovoj bolesti najizlozenije deverike, krupatice, bodorke i belice.
U normalnim prilikama patoloski uticaj parazita je neznatan. On napada prvenstveno male ribe, koje u ekstremnim slucajevima skoro potpuno pocrne. lako je parazit bezopasan za coveka, veoma zarazene ribe ne bi trebalo otvarati iz higijenskih razloga. Bolesne ribe najcesce se mogu naci u kanalima za odvodnjavanje, mocvarama, tresetistima, dakle, u vodama s brojnim populacijama vodenih puzeva, domacina u lancu razvitka parazita.
Drugi parazit, uzrocnik bolesti crnih fleka na ribama je Metacerearia iz familije "Heterophvdae". Fleke koje nastaju usled njegovog prisustva u organizmu ribe su znatno manje, kao glava ciode. Usted toga, cak i u vodama u kojima je ovaj parazit odomacen i rasiren, Ljudi ne obracaju paznju na sitne crne fleke i ne smatraju da su zarazene ribe bolesne. Misle, naime, da je to prirodna karakteristika ovih riba. Ali, treba znati da su ovi paraziti opasni za coveka i da ne treba jesti zarazenu ribu bez prethodnog kuvanja ili pecenja na najmanje 60 stepeni Celzijusovih.