Pre nego sto se odlucimo za nocni ribolov treba da vidimo da li je na terenu na kojem se nalazimo uopste dozvoljen ribolov nocu.

    Zasto riba bolje uzima hranu nocu, pa samo nam se kaze danju se voda zagreva, pa se i metabolizam riba smanjuje te slabije uzima hranu pored toga, nocu se smanjuje kretanje camaca i kupaca, te se riba radije krece i uzima hranu. Nocu dolazi do zahladenja, te tanji slojevi vode dobijaju kiseonik, sto pozitivno utice na ishranu i kretanje riba.
    Koju ribu mozemo ocekivati na udicu zavisi od vode, da li je tekuca ili stajaca. Pored toga, moramo obavezno koristiti zive mamce (crvice, gliste) da bi smo privukli ribu. Na pojedinim mestima gde reke proticu kroz gradove i gde je voda osvetljena mozemo ocekivati deveriku, bodorku, jaza, crven-perku, jer se oko svetla sakupljaju musice, sto je prirodna hrana ribama. Na stajacim vodama lov saranskih riba ne mozemo zamisliti bez hranjenog mesta, ako je voda dobra, riba ce se pojaviti posle dva-tri dana hranjenja. Hranjenje obicno pocinjemo vecom kolicinom kukuruza, a posle dodajemo manju kolicinu hrane da bismo ribu zadrzali u okolini. Saran radije uzima hranu nocu, jer se smanjuje buka, voda se hladi (dobija kiseonik), sto dovodi do vece pokretljivosti riba. Od pribora mozemo koristiti plovak, u koji se moze ubaciti mala baterija za osvetljenje da bi smo uocili trzaj. Pored toga, moramo imati baterijsku lampu da bismo videli da izvadimo ribu iz vode, a ako smo sami najbolje resenje je rudarska lampa. Na udicu obicno stavljamo ono cime smo prihranjivali, kukuruz, kuvano zito, boili. Nakon svega iznetog misljenje je da treba propagirati nocni ribolov, jer bi zadrzavanje postenih sportskih ribolovaca (jos ih uvek ima) smanjilo broj lopova.